Milutovac - nekad i sad

                                          Kad se pođe od Trstenika, dolinom Morave, prema Velikoj Drenovi, namerniku se ukaže pred očima bogatstvo boja i sjaj svetlost pod kojom se ugiba plodna ravnica u jeku pesme žetelačke i težačke. Šumi Morava vijugavo između vrbaka i topoljaka, brekće zemlja ravničarska. Utrobu bi da joj izvade. A kad za leđima ostane Medveđa i Drenova, pa se krene levo i krivudavim drumom između polja i vinograda u cvetu breskve, dođe su u čaršiju milutovačku, bogatu a lepu, zabrinutu u  podizanju naviše.        (M.  Stanojlović)

                  Milutovac je selo u opštini Trstenik, koje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave, u pograničnoj oblasti Temnića i Levča. Položaj sela je veoma povoljan. Skoro čitavo selo se prostire po blagim i širokim stranama Orlovačkog (Milu-tovačkog) potoka. Naselje se razvilo na dodiru pitome i plodne moravske ravnice, odnosno na obalama njenih pritoka i pobrđa, tačnije obronaka Gledićkih planina.
Maksimalna visina sela iznosi 420m (potes «Ste-vanov grob») do minimalne od 100 m (dolina Riljačke reke). Sa prosečnom visinom od 260 m, Milutovac spada u brdovito-ravničarska mesta.
Milutovac je okružen selima: sa severa Poljnom i Malom Kruševicom, sa severoistoka se graniči atarima sela Karanovca i Kamenare, sa istoka Lazarevcem, sa jugoistoka  Stragarima,  sa  jugozapada  atarom  sela  Medveđa, a sa  zapadne strane Malom Drenovom.
Selo je zbijenog tipa sa jasnom podeloma na četiri dela. Na ulasku sa južne strane nalaze se Isailova i Pantićka mala na koju se nastavlja centralni deo, a na severnoj strani zaselak Orlovac.
Milutovac je ispresecan potocima (Orlovački i Ivanački) i manjim rekama (Riljačka reka i Tresava, koja se u nju uliva).
         O poreklu imena sela postoji više predanja o kojima su pisali Stanoje Mijatović  i Milutin Jugović. Prema jednom, selo je dobilo ime po Milutinu, slugi kneza Lazara, koji je po povratku sa Kosova kazao kneginji Milici šta je tamo bilo. Po drugom, dobilo je ime po uglednom dobru Kralja Milutina koje se nalazilo u ovom selu.
Po trećem, ime sela se vezuje za izgradnju crkve u  Orašju, koju je gradio Kralj Milutin. Za izgradnju ove crkve, rabadžije su vukle, po jednima građu, po drugima kamen. Jednom prilikom su se kola prevrnula i kamen je tu osta. To prevrtanje kola, narod je shvatio kao neko znamenje u vezi sa podizanjem crkve i za uspomenu na njega, dade selu ime Milutovac.

Milutovac danas          Prema popisu iz 2002. godine, Milutovac ima 1917 stanovnika i 539 domaćinstava. Ako se uporedi broj stanovnika u poslednjih nekoliko popisa, vidi se da se broj stanovnika stalno smanjuje. Primera radi,  prema popisu iz 1991. godine, ovo selo je imalo 2219 stanovnika.          Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom i to kalemarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom, povrtarstvom, a poslednjih godina u ekspanziji je proizvodnja saksijskog cveća i sadnica raznih vrsta ruža. Sadnice cveća iz milutovačkih plastenika krase dvorišta i balkone širom naše lepe Srbije. Nešto manje, stanovništvo se bavi ratarstvom i to prven-stveno za svoje potrebe. Nekoliko domaćinstava se uspešno bavi pčelarstvom, što za svoje potrebe, a što kao dodatni izvor prihoda.

Učenici

 

Najveće bogatstvo svake škole,  su njeni učenici.

Za ovaj period je karakteristično da se broj učenika iz godine u godinu smanjuje. Tako, od 535 učenika školske 1989/90. godine, broj je u školskoj 20010/2011. godini došao na 320.
Dug i trnovit put je prošla škola milutovačka, od trošnih, privatnih kuća, prve namenski zidane ali neuslovne škole, do današnje savremene školske zgrade koja pleni celom okolinom; od prvih, neadekvatno obrazovanih učitelja, do današnjeg stručno obrazovanog kadra, koji ne štedi ni trud ni vreme da pokrene sve što se može pokrenuti, a u cilju unapređenja nastave i podizanja nivoa znanja svojih učenika
Nijedan period u njenoj prošlosti nije bio lak. Delila je  ona sudbinu svojih sugrađana, preživljavajući s mukom ratove, nemaštinu, izbeglice, nerazumevanje… Pa ipak, potreba za pismenošću svojih potomaka koju su osećali, vrlo često i sami nepismeni meštani Milutovca i okoline, i upornost učitelja, pomogli su joj da opstane i hrabro se suoči sa nedaćama.

 Ova škola iznedrila je mnoge uspešne ljude. Među njima su: Adam Stošić, Milorad Stošić, Živorad Rakić, Radmila Obrenović (Rakić), Aleksandar Zarić, Dušan Todorović, Nada Biorac (Veljković), Jasna Miloradović (Savković), Tanja Janković Kostić, Zorica Pavićević (Zarić), Svetislav Zarić, Miroslav Marković Miško, Marija Marković, Verica Kalanović (Veljković), Geroslav Zarić, Irena Petrović, Bratislav Ranćelović, Danijela Blagojević (Pavlović), Vladimir Jugović, Jovan Marković, Dana Dodić, Lepojka Čarević-Mitanovski, Vukman Korać, Jovanka Spasojević, Danijela Vasić, Darko Đurđević, Predrag Todorović, Milovan Erac.
Škola je mesto kulturnih dešavanja u sredini u kojoj se nalazi i tome, svojim aktivnostima, doprinose sadašnji i bivši učenici, nastavnici i ličnosti iz društvenog i javnog života. U školi se odvijaju priredbe, sportske aktivnosti, izložbe i takmičenja.
U proteklom periodu na republičkim takmičenjima školu su uspešno predstavljali: Mila Stevanović, Marija Smilić, Dejan Smilić; Ivana Zarić,  Branko Džekić, Mirko Dimić, Danijela Marković, Nikola Milić, Dragana Stošić, Marija Dačić, Svetlana Marković, Mihajlo Nićiforović, Brankica Anđelković. Osim toga veliki broj učenika učestvovao je i na Opštinskim i Okružnim takmičenjima iz svih  nastavnih predmeta. Neki od njih osvajali su jedno od prva 3 mesta.

U kvizu «Hiljadu i jedno pitanje, hiljadu i jedan odgovor» ekipa naše škole je osvojila prvo mesto i nagrađena je boravkom na moru.

U knjizi «Sto mladih talenata Rasinskog okruga 2008« našle su se i pesme desetoro učenika milutovačke škole: Jovana Miletić, Zorana Ristić, Bojana Vučković, Aleksandra Tomić, Nikolina Veljković, Mladen Marković, Danijela Glišić, Jovana Antonijević, Marina Dašić i Tanja Janković.Na međunardnom Simensovom takmičenu učenici naše škole Milica Jugović, Nemanja Milosavljević, Mihajlo Hadžić, nemanja Jovanović, Kristina Stevanović, Dušan Milić, Nena Miletić, čineći DREAM TEAM osvojili su 19 mesto u Evropi, projektom: Elementary school “Rade Dodic” Milutovac

Decembra 2009. godine, učenik Lazar Krstić, osvojio je prvo mesto na konkursu za najlepšu Novogodišnju čestitku u Republici Srbiji, u organizaciji UNICEF-a i Ministarstva prosvete. Taj rad će biti štampan kao čestitka i prodavaće se u humanitarne svrhe.
Ono čime se škola ponosi svakako su aktivnosti u cilju podizanja ekološke svesti učenika. Zalaganjem učenika i svih zaposlenih u školi, naša škola je više puta osvajala prvo mesto u takmičenju  iz ekologije, a za najuređeniju školu i  školsko dvorište sedam puta uzastopno je dobijala nagrade.
Pomenućemo i učešće  na literarnom tematu  Košnica, pčela, med, a nagradu za uspešan rad u kategoriji crteža osvajamo i kao gosti na uskršnjem salonu, čija je  tema Tradicija – zavičaj.

Svi učenici milutovačke škole koji žele da se bave sportom, imaju mogućnost za to, u okviru škole fudbala koja se već dugo godina organizuje u našoj školi. Veliki-mali fudbaleri osvajaju medalje na različitim turnirima i nivoima takmičenja.

 Već više od 10 godina  školu predstavlja i folklorna grupa «Zavičajac». U ovu aktivnost su uključeni učenici od prvog do osmog razreda. Imajući u vidu dugu i bogatu tradiciju bavljenja folklorom u Milutovcu, ova folklorna grupa okuplja veliki broj članova.  Članovi folklorne grupe predstavljaju školu i osvajaju nagrade kako kod nas tako i u inostranstvu: Bugarskoj, Austriji, Makedoniji, Republici Srpskoj. Ono čime se najviše ponose je učešće na republičkoj smotri dečjeg stvaralaštva gde su uvršteni u 17 najboljih ansambala u Srbiji. Sa  velikim zadovoljstvom učestvuju na humanitarnim koncertima.

 Početkom školske 2009/2010. godine, pri milutovačkoj školi je počela sa radom škola karatea. Tom prilikom je osnovan klub Fudži koji čine polaznici škole karatea iz Milutovca i Velike Drenove. Osnivač kluba i njegov glavni instruktor je Dušan Jezdimirović, a njegov asistent i učenika Goran Stanojlović.

Osim za sport, učenici milutovačke škole pokazali su interesovanje i za muziku, tako da je septembra 2009. godine osnovano izdvojeno odeljenje Osnovne muzičke škole “Kornelije Stanković”  iz Trstenika. Učenici pohađaju nastavu na tri odseka: klavir, harmonika i gitara. Cilj muzičke škole je osposobljavanje učenika za aktivno amatersko i profesionalno bavljenje muzikom, a istovremeno ih priprema za nastavak daljeg školovanja (srednja muzička škola).

Istorija škole

Школа није дућан, већ храм, у коме се пали

                      кандилo свести  и просвете.

                                                                                                                                      Сретен Аџић                            

Kada se pređe put jedne škole, a on je za milutovačku dug 150 godina, neminovno je poređenje između onoga što je bilo  juče i onoga što jeste danas. Na taj način najbolje se mogu uočiti rezultati postojanja i napredovanja. Zato, bacimo pogled u prošlost kako bismo sagledali decenije iza nas.     Ponosi se Milutovac onim što ima, a ponajviše se diči školom  duge i bogate tradicije. Vek i po je prošao od kada je Popečiteljstvo prosvešćenija, uz blagoslov knjaza Miloša, dalo odobrenje Milutovcu da  u privatnoj zgradi «Stare sudnice» otvori školu i time učvrsti temelje prosvete i obrazovanja celog kraja. Te školske  1859/60. je otvorenaprva privatna škola  u kojoj je Stevan Protić učio  nižoj pismenosti decu viđenijih seljaka ovog kraja.Praviteljstvena državna škola je počela sa radom 1870. godine, u istoj zgradi, da bi se potom preselila u «Dodićsku kafanu», koja je bila od čvrstog materijala i obuhvatala je učionicu i učiteljski stan. Tek u jesen 1892. godine, škola se seli u namenski zidanu školsku zgradu, sa tri učionice i dva učiteljska stana.

Od 1963/64, nastava se odvija u novom objektu gde je i proslavljena stogodišnjica postojanja. Od 1954. godine, škola u Milutovcu nosi ime Radeta Dodića, bivšeg učenika, učitelja i palog borca iz Milutovca.Školske 1970/71. godine počela je sa radom nova Centralna osnovna škola «Rade Dodić» u Milutovcu, koja je  okupila sve učenike iz naseljenih mesta: Milutovac, Poljna, Mala Drenova, Mala Sugubina, Božurevac i Riljac. Sledeće školske godine počeo je sa radom i produženi boravak za učenike od prvog do osmog razreda. 1999. godine u zemljotresu objekat škole je pretrpeo takva oštećenja da početak rada u školskoj 1999/ 2000. godini nije bio moguć. Tragedija škole je privukla punu pažnju Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije, koji su izdvojili sredstva za rekonstrukciju i sanaciju školske zgrade.    Tadašnji ministar prosvete posetio je školu i tom prilikom je simbolično označen početak radova na obnovi školske zgrade. Ministarstvo je kasnije finansiralo kupovinu školskog nameštaja.Nastava je bila otežana i odvijala se na nivou razreda. Radovi su izvođeni u centralnom delu, na spratu i u levom krilu škole.  Rekonstrukciju škole pomogla je i Mesna zajednica, međutim, novca je ponestalo i radovi su prekinuti.
Obnova škole  nastavljena je 2002. godine, uzpomoć Američke fondacije«MercyCorps» koja je obezbedila donatorska sredstva preko vladine organizacije USAID. Tim sredstvima urađen je deo fasade kao i kompletan enterijer škole.  U pomoć je ponovo pritekla  Mesna zajednica Milutovac kao  i opština Trstenik.     U potpunosti su završeni radovi u delu škole u kome se nalaze đačka kuhinja, trpezarija, umivaonik i kupatilo, i deo zgrade u kome se nalaze nastavnička kancelarija  i kancelarije direktora i pravno-finansijske službe.U prvoj fazi radova na levom krilu dograđeno je potkrovlje na kome je urađena samo fasada. Prostorije na spratu levog krila (vrtić i kabinet za informatiku) završene su zahvaljujući Švajcarskoj ambasadi. Ni ovde se nije stalo. Kod izgradnje mini-sale za fizičko vaspitanje pomogla je ambasada Norveške, a u akciji Vlade Republike Srbije školske 2002/2003. godine urađeno je i školsko osvetljenje. Sredstvima MZ Milutovac urađeni su zemljano-betonski radovi.       2011. godine škola je u sklopu vladinog programa dobila i digitalnu učionicu, koja će nadalje biti jedno od glavnih sredstava za pomoć pri obrazovanju dece.